buvicin svet

...na vratima njenog stana ja sam ostavljao svoje brige

i dileme i strahove

pored nje bih nasao mir

nikada nista nije trazila a toliko toga mi je dala

a toliko toga mi je dala

hvala ti, hvala ti, hvala ti

od kako je nemam, uvidjam koliko mi znaci

nikad, nikad, nikada vise takvu zenu necu naci

hvala ti, hvala ti, hvala ti sto si mi verovala kada niko drugi nije

sto si pomogla da i dalje svoje snove snijem

hvala, hvala ti...

pricao sam joj o ljubavi

koju ne mogu naci

a nikada nisam pomislio zasto je uvek sama

kakva sam ja budala

kakva sam ja budala

hvala ti, hvala ti, hvala ti sto si mi verovala kada niko drugi nije

sto si pomogla da i dalje svoje snove snijem

hvala. hvala ti...

ovu slatku pesmicicu sam dobila od moje drugarice nine, mog malog srca

...svakodnevni život stanovnika Lepenskog Vira bio je izuzetno težak. Da bi se obezbedila hrana, građa za podizanje kuća i izradu oruđa, bilo je potrebno izaći iz naselja, koje je bilo pritešnjeno strmim liticama i velikom rekom. Trebalo je ući u svet prepun opasnosti.Snaga i veština pojedinca nisu bile dovoljne za takvu borbu. Bili su potrebni zajednički napori da bi se došlo do plena ili potrebnih sirovina. Samo se skupina ljudi mogla vratiti srećna u selo...

sve sto zelis da otkrijes, otkrices. Ostalo ce ostati bez odgovora...

. . . Darijeva majka, žena i dve kcerke su plakale, jer su opazile Darijeva kola i pomislile da je Darije poginuo. Aleksandar im je rakao: "nit je Darije poginuo, niti treba da se bojite Aleksandra." Ako su se ove reči gospođama učinile blage i plemenite, još ljubazniji je bio kraljev postupak prema njima. Dopustio im je da od plena uzmu haljine i nakit koliko god žele. Dozvolio im je da zadrže i sluge i uživaju sve počasti. Čak im je davao i novac za izdržavanje i to više nego što su ranije dobujale . . . 

vezivanje dovodi u ljubomoru - senku pohlepe !